KuvarKojiTrči
Za danas sam znao kakva me planina čeka, ali kao što rekoh u tekstu o noćnom usponu, svaki uspon na planinu je poseban za sebe.
E sad treba uzeti u obzir da je danas cilj što brže savladati je, a isto tako napomenuti da je velika većina nas bila i par sati ranije ovde. Što znači mnogo nas pospanih, spremni da osvojimo planinu za koju se praktično ne smatra da ste planinar iz Srbije ukoliko ga niste popeli makar jednom.
Sunce koje koje smo rano jutros dočekali, sada fino greje pa nam olakšava odabir garderobe za trku, ovaj put bez slojevite odećez Doduše kako Rtanj ume da bude jakoo nepredvidiv, u rancu sam ipak imao rukavice i rezervnu bandanu.
Kako ova trka i nije bila nekog velikog trkačkog karaktera u uvodnom govoru je okarakterisana kao vikend druženje. Zapravo je ponuđeno da se uopšte ne popneš na Šiljak ako to ne želiš, ali biti na trci na Rtnju i ne popeti se na Šiljak meni nije pilo vodu.
U najavi trka je predstavljena kao 10km trail-a. Ali ipak je iz kancelarije u Novom Sadu došla ta vest. Na terenu je malo drugačija situacija.
Start trke je krenuo sa 10, pa par sekundi tišine, 6, 5, 4, 3, 2, 1 KRENI! 📯
S’ obzirom na jako malo sna u proteklih 36h nisam planirao jurnjavu. Kako bude, biće.
Ono što smo “mučno” peli sinoć sada trčimo. Dosta trkača već na ulazu u šumu odustaje od trčanja, ali meni je nekako prijalo trčkaranje. Nisam jurio, ali su uzbrdice trčane, stene preskakane, grane izbegavane i sve to sa nekom lakoćom. Brz dolazak na čistinu i opet na horizontu prekrasna piramida, Rtanj i njegov Šiljak. Bože, pa svaki put mi oduzima dah i oduševljava me. Dolazak do serpentina zajedno sa momkom sa kojim sam se par puta obilazio. Razgovaramo na prvoj ujedno i najvećoj serpentini, povremeno potrčimo, pa opet hodamo i zajedno se divimo vrhu u daljini.
Prilazeći vrhu, poslednje serpentine “sečemo”. Od organizatora dobijamo informaciju da nije bitan način uspona i silaska, bitno je samo upisati se na vrhu. U susret prolazi, prvi, drugi, treći momak. Ok znači mi smo 4. i 5. 🤔
Momak sa kojim sam se peo odlučuje da po svaku cenu pokuša da ih stigne, a ja da po svaku cenu uživam na trci, jer opet za mene je trčanje velika ljubav i u cilju sam pobednik, a ukoliko pokušam da ih stignem i u tome ne uspem biće da sam izgubio trku.
1h i 11min nakon starta eto me na vrhu Šiljka. Upisan broj, selfie “opaljen”, poziranje fotografu i krećemo nazad.
Prvih par serpentina sečemo po uzoru na vodeću trojku, gde momak ispred kreće na sečenje i najveće serpentine. Moja odluka je bila da je ipak istrčim celom njenom dužinom i definitivno mislim da mi je to jedna od najboljih trkačkih odluka koje sam doneo. Energija koju sam osećao trčeći, snaga i kontrola kako nogu, tako trupa i glave mi je bila toliko dobra da sam u momentu poželeo da ovaj spust vidim iz 3. lica. Imao sam osećaj da izgledam nalik onim profesionalnim trail trkačima kojima se svakodnevno divim gledajući njihove trke.
Trkači koji su u tom trenutku peli su mi slali pozdrave, a bilo je i par onih koji su me snimili. Verujte mi da je zlatna medalja malo za osećaj koji sam u tom trenutku imao.
Na podnožju serpentine okrepa, gde uz par rečenica prepričavam kako je bilo, uzimam malo vode i nastavljam dalje ka cilju.
Do samog kraja trke sam trčao uz maksimalnu kontrolu. Na putu ka cilju sretanje dosta planinara, ekskurzija, ljubitelja prirode koji se vraćaju sa svog osvajanja Rtnja. Od svakog sam dobio osmeh, pozdrav, čestitku i slobodnu stazu da pored njih protrčim.
Kada sam bio u mogućnosti snimao sam spust, kako bih mogao iznova i iznova da u njemu uživam.
Na poslednjih 2km momak koji je bio iza mene preuzima moju poziciju i u razgovoru mu obećavam da neću pokušati da je vratim, jer mi je svaka pozicija zlatna. Tako i završvam trku uz napomenu da je i njegov prijatelj pokušao da me pretekne, ali sam ovaj put ipak odlučio da se ne dam 😅.
- mesto, 13,23km/ 2h 2min 12sec, drago mi je da sam u manje od 12h dva puta uspeo da osetim energiju Rtnja 🛸
Medalja je upotpunjena 👽🛸
