KuvarKojiTrči
Noćni uspon na Rtanj ⛰️
Na Rtnju sam bio 4 puta do sad, i svaki put je bio poseban i specifičan.
Svi koji su prisustvovali izlasku sunca na njemu kažu da je to nešto što se rečima ne može opisati, pa sam krenuo kako bih se u to i sam uverio i osetio tu energiju.
Od upustva znao sam samo da mi je potrebna slojevita odeća i nešto za pojesti. Nema veze - spreman sam idemo na noćni uspon na Rtanj 👽🛸
Nešto “čudnije” okupljanje ispred hotela Ramonda. U dogovoreno vreme, osim par nas koji pokušavamo da nađemo organizatore, nije bilo nikog, i onda se odjednom 50-60 ljudi pojavljuje oko nas. Majice i svetleće narukvice podeljene, muzika pojačana za zagrevanje i krećemo u koloni.
Svako ćaska sa svojim društvom i polako postižemo “radnu” temperaturu.
Iako mnogima nije prvi uspon na Rtanj, ipak niko ne zna šta nas očekuje. Svaki odlazak u planinu ima svoj jedinstveni “barkod”, a za Rtanj je on još specijalniji.
Brzina nije velika, čak su pojedini nestrpljivi imali i problem sa povremenim stajanjima uz komentare: “Nikad sporije nisam hodao” 😑
Nažalost, shvatam da mnogi ne razumeju poentu hike-a. Koliko je bitan “cilj” podjednako je bitan i put do njega. Ovde se ne žuri. Ovde se druži. Ovde se uživa. I na sve to penjemo noću “vanzemaljsku planinu”. Par dana pred uspon je čak i pomereno vreme za raniji polazak, kako bi i oni koji su prvi put ovde imali dovoljno vremena da ubace i povremene pauze, kako bi došli do daha i odmorili mišiće, i naposletku stigli taman na vreme za spektakl.
Uspon je podeljen na dva potpuno različita tipa planinarenja. Prvo kroz šumu, preko kamenja i šumske staze, pa čistina sa prelepim pogledom na piramidu, a zatim prelazak na serpentine koje umeju biti dosadne i duge, ali su za noćni uspon i hike tip kretanja definitivno pametan izbor. S’ obzirom da je Rtanj veoma poznat po vetru, a serpentine nemaju prirodni zaklon u vidu drveća, povremeno se moralo gurati kroz nalete vetra, a nekad čak i stajati kako bi udarac prošao, a energija bila sačuvana za dalje penjanje.
Iako postoji pravilo da kada se penješ ne gledaš ka vrhu jer će ti se činiti daljim, lepota Rtnja nas je izazivala da se neretko prilikom pauza divimo njegovom magičnom izgledu. ⛰️
Kako smo bili sve bliže vrhu, tako se i kolona razvukla pa se mogla videti “zmijica” čeonih lampi kako ide ispred i iza nas. Neposredno pred sam vrh, blago je krenulo da sviće, još uvek bez sunca na vidiku, ali su čeone lampe postale višak.
Iako dugo očekivan, nekako je vrh tj Krst na vrhu Šiljka došao iznenada.
Taman kada smo došli do krsta, u daljini je krenula da se razliva boja koju neću nazvati imenom, jer nijedna koju izgovorim neće odgovarati tom prizoru.
U najavi uspona pisalo je da sunce izlazi u 6:15, a prizor koji ostavlja bez reči je trajao od 5:50. Iako bi uspon trebao da predstavlja najveći izazov, ipak je vetar koji kao da sa svih strana duva ka Šiljku bio taj koji određuje dužinu ostanka na vrhu. Skrivanjem jedni iza drugih, u udubljenjima u kamenju, iza improvizovanih vetroštitova, većina nas je sačekala izlazak sunca, čiji bi svaki prolazeći momenat mogao dobiti poseban tekst. I nijedna reč ne bi bila suvišna.
Po izlasku sunca, krenuli smo nazad, uživajući u njegovim prvim zracima, koji su nam davali taman toliko energije i toplote da se osećamo fenomenalno (još uvek tražim reč koja bi ovo bolje opisala 😅).
Da li ima nekakve veze sa vanzemaljacima? Ne znam 🤷♂️. Ali da ima neku izvanzemaljsku energiju - to svakako.
15,94km i 944m uspona, nadam se da sam uspeo da vam, bar delimično, prenesem osećaj “vrha” i izlaska na njemu, ali opet, kada budete tome i sami prisustvovali, vaša predstava će imati potpuno drugačiji nivo i iskustvo koje će vam biti urezano u duši 🌄
