KuvarKojiTrči
Evo jednog kontroverznog mišljenja koje će me verovatno staviti na “crnu listu” jednog dela trkača 😂
Nikad nisam bio veliki fan beogradskih trka, ali trčim svaku jer - tu sam gde sam 🤷🏻.
Iako nisam imao prevelika očekivanja za ovu trku, moram priznati da me je prijatno iznenadila.
Generalno, startni paket je po uzoru na veće evropske trke. Naravno, tu su broj, majica i po neki poklon sponzora, bez preterivanja, ali pametno odabrano.
Startna zona postavljena je na Ušću. Još od prelaska mostova koji vode na Novi Beograd počinje da se oseća trkačka atmosfera. Sa strana polako pristižu rekreativci, aktivni rekreativci, a i krem naše asfaltne elite, kao i svetski poznata imena. Po ulasku u zonu za zagrevanje, uzbuđenje raste i počinje odbrojavanje minuta do starta. Prateći program čini te minute zabavnijim, kako bismo svi opušteno i raspoloženo prešli u startnu zonu. Posle par fotki sa prijateljima i jačeg zagrevanja, polako krećemo ka Bulevaru Nikole Tesle, kojim se trči veći deo trke.
Program koji je i ove godine fenomenalno vodila Nela, poznatija kao Jugoslovenka, završava se odbrojavanjem koje je nekako opet došlo odjednom: 9, 8, 7…3, 2, 1 TRČI BEOGRADE. U prvih 300-400 m polako se izvlačim u prednji deo trkača. Ipak, bilo je dosta onih koji su zauzeli pozicije kako bi uhvatili bolji “selfie” i snimak starta. Taj “influens momenat” nam i dovodi nove trkače 🤞.
Planirani tempo trke je postignut, sada je potrebno održati ga i ne dopustiti prevelika variranja. Posle par kilometara, neposredno pre prvog okreta, na suprotnoj strani ulice pružila mi se prilika da vidim kako trče oni kojima je ovo profesija, i zaista izgleda brutalno. Uskoro stižem i do prve okrepe gde 1/3 flašice vode pijem, a ostatkom polivam glavu i noge kako bih malo ohladio vrele delove tela. E sad, dolazimo do onoga što je ovu trku uzdiglo na viši nivo. 10.000 m trke i 8.300 m konstantne podrške. Navijali su fotografi, ljudi na okrepi, publika, deca, sudije, drugi trkači, ma svi smo navijali jedni za druge.
“Ajde Joco”; “Kuvare”; “Jovaneee!” Čulo se čak i “Ajde biciklista” od strane čoveka koga znam celih 40-ak minuta. A najjača podrška bila je prolazeći pored cilja na nekih 6-7 km trke. E pa to je bila energija za drugi deo trke.
A onda čujem i: “Jocooo, ovde!” i eto meni fotki pre oficijalnih 📸.
Zaista sam se trudio da ispoštujem svaku ručicu koja je virila iz mase navijača i koja je očekivala da je neko od nas “profesionalaca” dodirne. Po njihovim reakcijama vidim da im to veoma znači, a i ako mene pitate, to su mi sitni “boostovi” koji mi olakšavaju povremene teške metre trke.
U finišu trčim s momkom od kojeg “gubim”, ali usput stižem onog ispred mene. Ok, po meni je to izjednačenje i sve je ok 😂. Inače, “foto-finish” je nešto što bih početnicima definitivno savetovao da izbegnu zbog mogućnosti da lako zadobiju povredu, kao i da trku završe nepotrebno iscrpljeni. Moj savet je tu, kao i moj foto-finiš 🫣🤣.
E, sada kada je medalja oko vrata, napomenuo bih i fenomenalnu atmosferu u parku nakon trke uz poklone sponzora koji će definitivno olakšati oporavak telu.
I kao šlag na tortu, fizioterapeut koji mi je olakšao noge za sutrašnji izazov, a usput i savetovao za novi bajs, proverio prošle rezultate i pitao kako sam zadovoljan. Nekada su ovakvi razgovori bili sa frizerima, a sad sa fizioterapeutima 😄.
Sve ovo daje trci posebnu draž.
Bravo, Beograde, ova trka je definitivno za medalju🥇!
41:49 / 10 km / pozicija: 106 / 3.230, i ne smeta mi to što startni paket liči na evropske, sve dok je tu srpski duh koji sve nadoknadi 🇷🇸
