KuvarKojiTrči
Predstavlja ligu različitih tipova trčanja sa zajedničkim bodovanjem.
Završetkom neke od staza ne dobijate učesničku medalju, ali zato posle 100milja istrčanih u ligi dobijate posebnu povelju, takođe vas povremeno očekuju iznenađenja praćenjem vaših učestvovanja u ligi. Ovo je liga drugarstva i prijateljstva. Cilj je druženje i uživanje u društvu ljudi istog interesovanja.
Ja, ja sam nov u ovoj trkačkoj ligi. Prijavljena je sa željom trčanja u okolini Beograda i uživati u krugu od 100km. Koliko je moguće uvodim povremeno neko kolo lige. Ali, kada je liga počela dobio sam jednu informaciju, ostala kola i ne moraš, ali Babe obavezno dođi, staza je prelepa. Iii eto mene u Stojniku na startu Gradske lige V kolo, “Babe trail”, čuo sam da ima Divljih svinja pa hajde da vidimo, krećemoo!
Kako je trka ligaškog karaktera tj bitan je ukupan plasman i računanje bodova, tako su momci koji “pucaju” na postolje startovali dosta jako i izdvojili se na čelo trke. A nas par ljubitelja smo se umešali sa ženskim šampionkama i njihovim pace-om načeli planinu.
Uskoro sustižem par trkača kao i prvu damu, pa ostatak trke nastavljam u ulozi njenog “pacera”, bez ijedne progovorene reči uz povremeno skretanje pažnje na vrežu, korenje, grane i prepreke na putu.
Vodopad, grane, jake nizbrdice, još jače uzbrdice, provlačenje, preskakanje, visoko gaženje kako bi se izbegla vreža, maaa preeedivno, ovo je trail.
Svaka raskrsnica je bila fenomenalno obeležena, a one propraćene organizatorima su bile i dodatna energija za nastavak trke, jer je baš svako, baš svakom rekao “Bravooo, kidaš”
Okrepa na 6km je bila “slavska postavka” nema čega nije bilo, a za rakiju je svako usmeno pitan. Iako sam je odbio pričalo se u cilju da je odlična i da je pomogla ostatku trka 😂
Definitivno staza je bila veoma izazovna. Od ukupnih 11km sigurno mogu reći da sam 10,5km trčao. Uzbrdice su bile fino raspoređene, pa je uz dobar pristup i skraćen korak bilo izvodljivo trčati ih, i nekako sam svu prednost koju sam imao u odnosu na ostale trkače upravo na njima “zaradio”. A nizbrdice, pa na njima se jurilo, ali bilo je i onih na kojima smo morali otvoriti četvoro očiju kako bismo i naredne trke mogli trčati 😆. Svaka nepažnja mogla je biti “kobni” pad. Verujte, desilo se: U jednom momentu čuo sam šuškanje sa strane u šumi. Mahinalno sam okrenuo glavu, a u sledećem trenutku sam jauknuo zbog iskrivljenog zgloba, koji sam uspeo sačuvati nastavkom trčanja. Da li je bila divlja svinja ili ne, nećemo saznati, ali bitno da je izbegnuta ozbiljnija povreda. Na trail trkama pored dobrih patika, kondicije i opreme prikladne stazi, neopdhodne su i oči na stazi. Zato je svaka trka izazov za sebe i završetkom svake osećaj je šampionski.
Trku smo kraju priveli uz ovacije i bodrenje prvoplasiranih. A po ulasku u cilj zvanično sam upoznao devojku ispred koje sam celu dužinu trke trčao. Prišla mi je i rekla “Hvala pejseru”, a dalje se društvu obratila na ruskom, što je verovatno razlog zašto u toku trke nismo imali konverzaciju.
A da, na nekom 9-10km je drugoplasirana devojka velikom brzinom napredovala i prvo pretekla “moju trkačicu”, zatim mene i momka sa kojim sam se konstantno smenjivao. Uživanje bilo gledati je, ali isto tako sam se zapitao da li je “problem” u nama ili u njoj, šalu na stranu izgremela je završnicu trke.
Definitivno nisu slagali za lepotu staze. Savršeni brzi trejl. Stavljena je na listu onih koje ću obići nevezano za trku, kako bih opet u njoj uživao 🤞
Kraj trke je obeležila još jedna lutrija na kojom nasumičnim izborom trkači dobijaju poklone. Ovaj put nisam imao sreće, ali u nekom sledećem kolu, nikad se ne zna 😊
11,21km za 1h3min25sec, i Kosmaj i 7. mesto su “osvojeni”
