KuvarKojiTrči
Pišem uvod u smeštaju veče ranije. Trema me rastura, iskreno tresem se. Ne vidi se spolja, ali iznutra je zemljotres. Imam 30 trka ove godine. Preko 90 u poslednjih par godina. Rezultati su se menjali, distance su se menjale, lokacije trka su se itekako menjale. Jedna stvar je ostala uvek ista. Ovaj zemljotres. Dokle god on tinja u meni, biće me na trkama. On je vatra koja mi daje trkački život 🎽
Krenuvši iz starog grada naslućivao sam po kog učesnika trke. Svakim semaforom se grupa u kojoj se krećem povećavala za pritoke od po 10-20-30trkača.
Autobusi, metro, privatni automobili, zajednički kombiji, taxi-ji, bicikle, skuteri, pešaka, ovo su sve načini dolaska u startnu zonu, sve ovo ima za cilj dovođenje 28000+ ljudi u istu ulicu, u startnu zonu.
Kako je start moje startne grupe bio u 08:35, sa prvim startom u 08:25, zatim u 08:30, atmosferu “početka” trke sam osetio čak tri puta. E posle trećeg oglašavanja voditelja je krenuo i moj trk. 🙌
Kako je moja startna grupa bila jedna od većih. Prvih par kilometara je više izgledalo kao slalom. Malo levo, malo desno, pa opet levo-desno. Pored ruku koje su mi konstantno radile pokazivajući prestrojavanje, bilo je “bacanje” pogleda preko ramena kako bih se uverio da neće doći do potencijalnog “sudara”, prelazaka na saboraćajno ostrvo kojim se izbegava grupa ispred, zatim biciklističke staze sa naglim povratkom na stazu kada se naiđe na ogradu.
Iako je staza fenomenalna i brza. Bez uspona, savršeno regulisane promene pravca korišćenjem kružnih tokova i širih ulica, ipak je gužva bitan faktor koji može uticati u pohodu na rekord.
Kako su Španci vatren i vedar narod se najbolje moglo osetiti podrškom. Preko trkača koji povremeno dignu atmosferu svojim urlicima i smehom, volonteri koji dodavanjem vode dodaju i podršku za dalje kilometre, bubnjarske ekipe koje su bubnjevima pratili svaki otkucaj srca i time dodatno upumpavali krv za naredne ekslpozivne metre, a ukoliko imate sreće da uhvatite pogled nekog od njih naredni udarac o bubanj ćete prisvojiti kao da je samo vaš i tako dodatno dobiti motivaciju🥁. A što se navijača i bitnosti trke za njih tiče. Niko nije osetio kišu. Tapšali su, drali se, zviždali, duvali u pištaljke, i jedan detalj koji mi je zapao za oko i jako mi dao dodatnu energiju: otac koji drži šerpu, a dete od 5-6godina udara kutlačom u nju, e pa toliko Valencijancima znači ova trka 🎊
Što se samo “mog dela trke” tiče, počeo sam i držao pace između 4 i 4:10 kao što sam i planirao ukoliko gužva bude dopustila, ali je nažalost brojno okretanje preko ramena delimično povratilo povredu zadnje lože pa je napad na rekord morao izostati, ali svakako sam prezadovoljan trećim najboljim polumaratonskim rezultatom od 1h28min54sec ⏱️
Dane pre trke sam proveo obilazeći Valensiju kako pešaka, tako prevozom i biciklom, a nekako mi se činilo da su svi ti delovi tj turističke atrakcije obuhvaćene ovom trkom. Što me je podsetilo da 21097metar nije baš mala distanca.
Takođe divna stvar na osnovu koje ste mogli zaključiti svoju poziciju na kojoj ste završili je broj koji se nalazio pored sata za merenje vremena, a taj broj je značio da svaki finišer donosi 1e u humanitarne svrhe.
Počevši od expo-a, startnog paketa, organizacije garderobe, toaleta, preko volontera, atmosfere, podrške i staze koja se može bez problema može uzeti i kao turistička, se vidi da organizatori znaju šta rade i da s’ razlogom važe za jednu od najvećih i najposećenijih trka u Evropi.
Plasman 3228. od 28709 takmičara iz celog sveta mi daje za pravo da se zapitam da li je dozvoljeno baš toliko uživati u ovom sportu 😉
***veliki imperativ trke u Valensiji bio je da svetski rekord “vrate” na svoju trku, i u tome su uspeli. Yomif Kejelcha je oborio svetski rekord za 1sekundu i sada iznosi 57min i 30sec 👏👏👏
